Vitražom u širem smislu možemo smatrati svaku površinu koju čine više ili manje prozirni komadi nekog materijala međusobno spojeni vidljivim sastavom. Pod prozirnim komadima najčešće podrazumevamo staklo, mada se može govoriti i o srodnim materijalima (pleksiglas, plastika, itd).
Nekada se za spajanje komada koristilo olovo, a danas je tehnika spajanja stakla nešto unapređenja. Isečeni i obrađeni komadi stakla oblažu se po ivicama bakarnom trakom, zatim slažu jedan pored drugog po crtežu prema kom su sečeni, da bi se zatim spajali kalajem (pomoću lemilice). Ovaj proces zahteva mnogo pažnje i strpljenja, pa cena vitraža zavisno od broja staklića može dostići i nekoliko stotina evra po kvadratnom metru.
Vitraž može imati jedno ili dva lica: zavisno od toga da li je kalaj oblikovan samo sa jedne ili sa obe strane (kod lampe npr. nema potrebe da se obrađuje sa dve strane jer se unutrašnja mahom ne vidi). Pošto se vitraž završi preliva se kiselinama koje na kalajnim spojevima treba da stvore patinu (kalaj potamni), i vitraž je gotov....
